• Dakle, šta je tačno “Fiat-pećina”?
• Kratka istorija korupcije novca
• Konstrukcija “Fiat-pećine”
• Zarobljenici monetarnog sistema
• Finansijske krize: transfer bogatstva u ruke “Fiat-tamničara”
• Senke na zidu: dvopartijski sistem
• Satoši Nakamoto: naš vodič prema svetlosti
• Monetarna istina
• Oslobađanje iz “Fiat-pećine”
• Neprijateljstvo pećine
• Popravite novac, popravićete svet

Originalni tekst na soundmoneysoundlife.com.

Autor: Džekson

22.10.2022

Poslovična zečja rupa Bitkoina je putovanje istine i samospoznaje.

Pravo prolaza u monetarnu istinu koja nas oslobađa ne samo finansijski, već i u svim aspektima naših života.

U najjednostavnijem smislu, Bitkoin je peer-to-peer (od osobe do osobe) digitalni novac, kao što je navedeno u originalnom Belom papiru. To je čvrst novac sa apsolutno fiksnom ponudom i nepromenljivim pravilima. Distribuirani i decentralizovani registar transakcija bez posrednika od poverenja koji je sličan fizičkom papirnom novcu. Međutim, države i centralne banke ne mogu obezvrediti Bitkoin koji je moguće poslati gotovo trenutno širom sveta. Ne postoje pojedinci ili entiteti koji odlučuju ko može koristiti Bitkoin. To je najinkluzivnija i najpravednija monetarna mreža ikada stvorena. Novi globalni sistem za čuvanje, slanje i merenje vrednosti bez potrebe za odobrenjem bilo koje treće strane od poverenja.

Bitkoin je monetarna revolucija koja će trajno promeniti finansijski sistem i sve aspekte našeg života. Novac čini osnovu naše civilizacije, tako da uz promenu monetarnog sistema možemo očekivati i monumentalne promene u globalnoj ekonomiji, dok nastavljamo sa usvajanjem ove mlade tehnologije.

U ovom trenutku se ne može u potpunosti razumeti uticaj Bitkoina na svet ali je jasno da će on opstati. Kroz taj proces se može zaključiti da je Bitkoin mnogo više od “peer-to-peer sistema elektronskog novca”, kao što je navedeno u originalnom Belom papiru.

Duboko istraživanje Bitkoina i istorije novca najbolje podseća na Platonov “Mit o pećini”.

Bitkoin nas izbavljuje iz “Fiat pećine”

Platonov “Mit o pećini” je alegorija koja počinje sa opisom zatvorenika u pećini koji su, još od detinjstva, vezani lancima za zid, nesposobni da se pomere, dok zure u prazan zid ispred sebe.

Iza njih gori vatra koja prigušenom svetlošću obasjava prazan zid. U pećini su i tamničari koji ispred vatre nose objekte i lutke u obliku „ljudi i drugih živih bića“, bacajući senke na prazan zid. Zvuci razgovora tamničara odjekuju zidovima pećine.

Zatvorenici posmatraju senke na zidu slušajući glasove tamničara. Senke na zidu predstavljaju stvarnost zatvorenika. Oni veruju da je to “pravi svet”. Ali to će se uskoro promeniti.

Jedan zatvorenik se oslobodio lanaca. Ustajući sa zemlje, on se osvrće po pećini i vidi vatru kako gori iza njega. U početku je vatra previše blještava za njegove oči koje nikada nisu videle direktnu svetlost, pa on pada u iskušenje povratka u svoju dotadašnju stvarnost.

Ipak, on pokušava da se izbavi iz pećine idući prema blještavijoj svetlosti u daljini. Konačno, zatvorenik stiže do izlaza iz pećine gde ga je dočekalo blistavo sunce. Ono je mnogo sjajnije od bilo čega sa čim se do tada suočio i u početku biva oslepljen.

Kako se oči zatvorenika prilagođavaju novom okruženju, ukazuje mu se spoljašnji svet, stvarnost. Nakon što je proveo život u pećini, ni on sam više nije siguran povodom svega toga. Njegove prethodne ideje o stvarnosti su dovedene u pitanje tokom njegovog izlaska na površinu.

Zaprepašćen i zbunjen, on tumara oko pećine, istražujući novo okruženje ispunjeno životom, lepotom i čudesima. Posmatra drveće, ptice, jezerca i sunce. Zatvorenik konačno shvata da je bio zatočenik celog života i da je njegovo postojanje unutar pećine bila puka iluzija.

Nakon ovog ogromnog otkrića stvarnog sveta, on je primoran da se vrati u pećinu kako bi podelio istinu sa ostalima. Želi da im objasni da su ceo život proveli kao zatvorenici i da van pećine postoji čitav svet koji je mnogo nadmoćniji od života unutar nje. Da su njihovi životi bili tek senke na zidu.

Nakon povratka u pećinu zatvorenik, naviknut na sunčevu svetlost, ne vidi dobro u mraku. Konačno, kada je došao do ostalih zatvorenika sa namerom da im prenese vesti, oni su uvereni da je oslobođeni zatvorenik poludeo ili da je povređen pošto nije u stanju da vidi u pećini. Ne želeći da i sami budu povređeni na taj način, ipak odlučuju da je sigurnije ostati unutra. Čak reaguju i nasilno, preteći da će ga ubiti ako pokuša da ih izvede iz pećine.

Ostali zatvorenici ostaju u pećini, kako bi proživeli ostatak života kao zatočenici u “stvarnosti” stvorenoj za njih.

Alegorija o pećini opisuje iluzije svih vrsta, a naš monetarni sistem nije nimalo drugačiji. U ovom tekstu detaljno istražujemo istoriju novca, a to je neophodno da bismo razumeli suštinske probleme sa kojima se danas kolektivno suočavamo.

Vlade i centralne banke nas putem kontrole novca drže kao zatvorenike. „Fiat-pećina” je postojanje ispunjeno skretanjem pažnje i manipulacijom. Vladajuća klasa se bogati manipulišući novcem tako što isisava bogatstvo produktivnih članova društva poput vas i mene.

Fokusirani na novinske naslove o „aktuelnim temama”, pokvareni politički sistem i besmislene distrakcije, ne uspevamo da uvidimo koren društvenih bolesti – fiat novac.

§Dakle, šta je tačno “Fiat-pećina”?

Baš kao i zatvorenici koje Platon opisuje, rođeni smo kao zarobljenici u „Fiat-pećini”. Na našu „stvarnost” od malih nogu utiču škole, mediji, korporacije i vlade. Ove institucije su podstaknute pokvarenim novcem koji izdaju centralne banke – fiat novcem.

Još kao decu su nas učili važnosti ovca, kao i da nam je potreban za preživljavanje i da je dobro zaraditi što je više moguće novca. Uprkos rasprostranjenosti novca u modernom društvu, nikada nas nisu naučili šta je zapravo novac, zašto je on neophodan i kako novac danas funkcioniše.

Iako svi jurimo za novcem, nikada nismo izdvojili vreme da ga zaista razumemo.

Kako odrastamo, naši životi postaju sve užurbaniji sa sve dužom listom obaveza, a senke na zidu, poput politike ili konzumerizma, sve više nam odvlače pažnju.

Živimo u stvarnosti koja je stvorena za nas, a ne od strane nas. Zbog inflacije, koju ćemo detaljnije istražiti kasnije, život postaje neprekidno vrzino kolo, koje nam tokom godina iscrpljuje dušu. Život postaje sve skuplji, a primanja mnogih ljudi ne prate njihove troškove.

Manipulacija novcem nas nesvesno deli, dok mislimo da nam se kvalitet života pogoršava zbog one druge političke partije. Osećamo da nešto nije u redu sa sistemom koji smo nasledili i vremenom postajemo ogorčeni i obespravljeni.

Uvučeni smo u politiku kako bismo izrazili svoje frustracije. Nadamo se da će glasanje za nove predstavnike doneti promenu koju želimo da vidimo u svetu.

Kad bismo samo mogli da smenimo te ljude koji uništavaju moj život i našu zemlju! Odlučujemo da promene moramo sprovesti na glasačkim mestima i kroz politički sistem. Moramo ih smeniti, mislimo. Potrebno nam je ograničenje mandata. Moramo skloniti pohlepne političare sa vlasti. To će popraviti sve.

Međutim, dvopartijski sistem je ključni deo „Fiat-pećine”. Tamničari “Fiat-pećine” pomeraju Magarca i Slona ispred vatre.

Naši identiteti postaju vezani za naše političko opredeljenje. Iako se određene promene mogu postići na glasačkom mestu, to ne rešava koren korupcije – fiat novac. Politika je senka bačena na zid koja nam odvraća pažnju sa istine.

Uprkos našim naporima na izborima, države nastavljaju da propadaju. Postajemo frustrirani nedostatkom promena i ishoda koje želimo da vidimo u svojoj zemlji.

Postajemo sve podeljeniji i ubeđeniji da su ljudi iz druge političke partije krivi za to što smo jadni, frustrirani i iscrpljeni.

To i jeste željeni ishod tamničara „Fiat-pećine”. Politički sistem je veštačka podela koja ne uspeva da se pozabavi korupcijom monetarnog sistema koji je zapravo uzrok današnjih svetskih finansijskih problema. Tamničari žele da budete fokusirani na dvopartijski sistem. Žele da mrzite zatvorenika koji je okovan pored vas.

Kada bismo uspeli da se oslobodimo okova i izađemo iz „Fiat-pećine”, uvideli bismo tu lažnu stvarnost. Politički sistem i svet koji poznajemo zapravo su puke senke na zidu.

Neki slučajno, a drugi namerno, uviđaju obmanu i manipulaciju u „Fiat-pećini”. Počinju da preispituju stvarnost koju su živeli i svet koji ih okružuje.

„Fiat-pećina” je jednostavno iluzija stvorena od strane pokvarenog novca koji nam kroz inflaciju krade bogatstvo dok nam istovremeno odvlači pažnju drugim problemima i neumerenim konzumerizmom.

Ukoliko se zapitate „šta je novac?”, stvarnost će početi da vam se razotkriva.

Kroz tu prizmu možemo bolje razumeti ovu lažnu stvarnost – „Fiat-pećinu”.

§Kratka istorija korupcije novca

Detaljna analiza istorije novca prevazilazi okvire ovog članka, mada ćemo se osvrnuti na kratak sažetak. Ukoliko želite da saznate više, toplo preporučujem knjige „The Bullish Case for Bitcoin” i „Bitkoin Standard”.

Istorija novca se može sažeti kao čovekov pokušaj da što efikasnije skladišti, razmenjuje i meri plodove svog rada.

Pre pojave novca, za razmenu dobara koristila se trampa (npr. zemljoradnik bi dao svoje povrće u zamenu za meso od stočara). Međutim, kako se civilizacija širila i kako se javljao nedostatak podudarnosti želja (coincidence of wants), trampa je postala nepraktična. Osoba koja je proizvodila jaja želela je odeću, ali osoba koja je pravila odeću nije želela jaja.

Sistem trampe imao je i druge nedostatke u smislu sredstva za očuvanje vrednosti pošto su mnoga od tih dobara bila kvarljiva. Povrće se moglo čuvati samo određeni broj dana. Krave su mogle biti ukradene ili uginuti od bolesti. Odeća je mogla da propadne.

Tako se novac pojavio kao posredničko dobro za prenos vrednosti kroz prostor i vreme. To je omogućilo pojedincima da trguju bez potrebe da direktno žele robu one druge strane. Takođe je omogućilo ljudima da sačuvaju svoj novac, akumuliraju ga i grade bogatstvo tokom vremena.

Mnogi predmeti su korišćeni kao novac kroz istoriju, uključujući, ali ne ograničavajući se na: stoku, so, školjke, Rai kamenje, staklene perle i, naravno, zlato i srebro. Važno je napomenuti da je slobodno tržište određivalo šta će se koristiti kao novac, a ne državni dekret. Tržišni odabir novca se vremenom sužavao na sve ređa, oskudnija dobra kako bi se vrednost (kupovna moć) bolje očuvala kroz vreme.

Kroz proces selekcije na slobodnom tržištu, ljudi su se opredelili za plemenite metale kao najpoželjniji oblik novca. Oni su postali opšteprihvaćeni i korišćeni u mnogim civilizacijama jer su najbolje vršili funkciju šest ključnih svojstava novca: oskudnost, deljivost, trajnost, prenosivost, proverljivost i zamenljivost.

1. Oskudnost: Teško se proizvodi i do njega se teško dolazi.
2. Deljivost: Može se lako podeliti na manje jedinice i grupisati u veće.
3. Trajnost: Nije podložan kvarenju i ne može se lako uništiti.
4. Prenosivost: Lako se transportuje.
5. Proverljivost: Lako je potvrditi da je stvaran (autentičnost).
6. Zamenljivost: Sve jedinice su iste i međusobno zamenljive.

Od svih gore navedenih osobina, najvažnija je oskudnost. Novac mora biti oskudan da bi očuvao vrednost kroz vreme, što nam omogućava da akumuliramo bogatstvo i planiramo na duge staze. Ovo je korisno ne samo za nas i naše porodice, već i za civilizaciju u celini. Ako novac nije oskudan i ako se njegova ponuda može lako povećati, neko će uvek pronaći način da to uradi u svoju korist, što ćemo detaljnije istražiti kasnije.

Naši preci su dobro razumeli važnost oskudnosti, zbog čega su i izabrali plemenite metale za novac.

Plemeniti metali su korišćeni hiljadama godina i taj sistem je dobro funkcionisao. Zlato je bilo „najčvršći” oblik novca – pri čemu „čvrsto” znači da je njegovu ponudu najteže uvećati. Istorijski gledano, zalihe zlata su se povećavale za otprilike 2% godišnje pošto su za njegovo pronalaženje, iskopavanje i preradu neophodni značajno vreme i kapital. Ta stopa godišnje inflacije od 2% je uglavnom bila usklađena sa ekonomskim rastom kroz istoriju, pa su cene stoga bile stabilne.

Zanimljivo, zar ne? Cene su bile stabilne. Danas svi znamo da su cene značajno porasle u poslednje dve godine zbog toga što su vlade i centralne banke povećale ponudu novca. U SAD, Federalne rezerve (FED) i američka vlada povećali su novčanu masu za 6.4 triliona dolara, što je povećanje od 42% između marta 2020. i kraja 2021. godine. Nije ni čudo što je danas sve skuplje.

Vraćajući se nazad kroz istoriju, plemeniti metali su vremenom počeli da se kuju u novčiće. Prvi novčić je iskovan u Lidiji, na teritoriji današnje Turske, 700. godine pre nove ere. Kovanice su predstavljale unapređenje monetarne tehnologije jer su svi novčići bili istovetni, čime je eliminisana potreba za merenjem težine i proverom autentičnosti metala. U tom trenutku uspostavljena je zamenljivost (fungibility) – osobina međusobne razmenljivosti.

Idući dalje ka Rimskom carstvu, kovanice su postale standard. Jedan od novčića u opticaju bio je denarijus, srebrni novčić koji se koristio za svakodnevne transakcije.

Tokom postojanja Carstva, carevi su kovali novčiće sa svojim likom — to je bila zvanična kovanica za koju su svi koji su trgovali tom valutom znali da je legitimna. Međutim, stvari su krenule opasnim tokom kada je država uspostavila monopol nad novcem, odnosno, kada je samo država mogla da kuje novac.

Obezvređivanje valute od strane careva bila je uobičajena praksa u Rimskom carstvu kako bi bogatili sebe i finansirali rashode bez direktnog povećanja poreza. Obezvređivanje novca se ovde definiše kao radnja ili proces smanjenja kvaliteta ili vrednosti nečega, što su oni činili mešanjem plemenitih metala sa metalima manje vrednosti, poput bakra ili nikla, kako bi napravili iste novčiće, ali sa manjim sadržajem zlata ili srebra.

Tokom 200 godina, sadržaj srebra u denarijusu spao je sa preko 90% na manje od 5%. Kroz ovaj proces obezvređivanja novca izdavano je više novčića sa manjim sadržajem plemenitog metala, što je dovelo do rasta cena u Carstvu. Dakle, uvećavanje ponude novca je skriveni oblik krađe od onih koji drže tu valutu (u korist onih na vlasti). Štampa se (ili kuje) više novca u korist male grupe ljudi, čime se obezvređuje ušteđevina svih ostalih. Zvuči poznato?

Istoričari često navode obezvređivanje valute kao jedan od značajnih faktora koji su doprineli propasti Rimskog carstva. Rastuće cene usled obezvređivanja novca (inflacije) remetile su ekonomske signale, čineći koordinisanje privrednih aktivnosti znatno težim. Neprestana manipulacija novcem na kraju je dovela do društvenog kolapsa pošto su mnogi ljudi videli kako im je ušteđevina uništena, što ih je izvelo na ulice.

Kao što ćemo istražiti u nastavku, korupcija u današnjem finansijskom sistemu u velikoj meri podseća na korupciju iz vremena Rimskog carstva.

U nastavku ćemo ispitati nastanak modernog finansijskog sistema, posledice fiat novca i iluziju političkog sistema. Kao što ćemo videti, uprkos tome što je čovečanstvo milenijumima napredovalo ka sve „čvršćim” oblicima novca, danas imamo fiat novac. Reč fiat potiče iz latinskog i znači „neka bude” (odluka ili dekret). Fiat novac je valuta koju je proglasila država i koja nema pokriće u nekoj robi, poput zlata.

Iako danas širom sveta postoji 76 centralnih banaka, a prva među njima bila je Banka Amsterdama osnovana 1609. godine, fokusiraćemo se na Federalne rezerve (FED). FED je centar trenutnog monetarnog sistema i stoga će biti u središtu naše pažnje.

§Konstrukcija “Fiat-pećine”

Pre nego što je nastao fiat monetarni sistem, postojao je zlatni standard. I zlatni novčići i zlatne poluge korišćeni su kao novac, pošto je ovaj sjajni žuti metal izabran za tu ulog.

Kako se trgovina širila, kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou, prenosivost zlata (tj. lakoća nošenja ili transporta) postala je nedovoljna, uprkos tome što je zlato imalo najbolja monetarna svojstva. Zbog toga su, na primer u Sjedinjenim Državama, banke počele da izdaju papirne valute (priznanice) sa pokrićem u zlatu. Pojedinci i preduzeća mogli su da deponuju svoje zlato i dobiju papirnu priznanicu koja je bila zamenljiva za zlato. Ove priznanice su se lako transportovale i razmenjivale među ljudima.

Neke banke su odlučile da iznevere poverenje svojih klijenata i počele su da izdaju više priznanica nego što su posedovale zlata u sefu – što danas nazivamo „bankarstvo sa delimičnim (frakcionim) rezervama” (fractional reserve banking). Za razliku od bankarstva sa punim rezervama, ovo jednostavno znači da je banka izdavala više novca nego što je imala u rezervama. Ovaj postupak bio je falsifikovanje, odnosno ekspanzija ponude novca (inflacija), u ovom slučaju – papirnih priznanica.

Bankarstvo sa delimičnim rezervama nije predstavljalo samo falsifikovanje, već je izazivalo i probleme kada bi ljudi pokušali da podignu svoj novac. „Juriš na banke” (bank runs) je uobičajena pojava kada vlada ekonomska neizvesnost i kada ljudi žele da preuzmu svoje zlato umesto da drže papirne priznanice. Kada bi svi deponenti otišli u banku u isto vreme, a banka ne bi imala dovoljno zlata za sve priznanice, neki ljudi ne bi došli do svog novca jer su banke stvorile previše papirnog novca.

Oscilacije u ponudi novca usled bankarstva sa delimičnim rezervama stvarale su periode naglih uspona i naglih padova ekonomije (booms and busts). Mnogi ljudi nikada ne bi povratili zlato koje su deponovali. U tom trenutku, falsifikovanje novca trebalo je da bude zabranjeno zakonom, ali bankari su imali drugačiji plan.

Godine 1910. održan je tajni sastanak na ostrvu Džekil (Jekyll Island) u Džordžiji. Učesnici su bili afirmisani bankari sa Volstrita i evropski finansijeri. Kao što je detaljno opisano u knjizi „The Creature from Jekyll Island”, svrha sastanka bila je osmišljavanje plana za kontrolu ponude novca u Sjedinjenim Državama. Bankari su shvatili da će morati da se udruže sa političarima kako bi stvorili bankarski kartel – centralnu banku.

Prema rečima autora G. Edvarda Grifina, osnivanje Federalnih rezervi držano je u tajnosti jer bi „da se saznalo da su se suparničke frakcije bankarske zajednice udružile, javnost bila upozorena na mogućnost da bankari kuju zaveru radi postizanja sporazuma o ograničavanju trgovine – što je, naravno, upravo ono što su i radili”.

Iako ovo može zvučati kao teorija zavere, to je otvoreno priznato u zvaničnim izvorima „Istorije Federalnih rezervi”: „Sastanak i njegova svrha bili su strogo čuvana tajna, a učesnici nisu priznali da se sastanak dogodio sve do 1930-ih. Ipak, plan napisan na ostrvu Džekil postavio je temelje za ono što će na kraju postati sistem Federalnih rezervi”.

G. Edvard Grifin objašnjava pet ciljeva osnivanja Federalnih rezervi:

1. Zaustavljanje rastuće konkurencije novijih banaka u zemlji;
2. Dobijanje prava (franšize) za stvaranje novca ni iz čega u svrhu pozajmljivanja;
3. Preuzimanje kontrole nad rezervama svih banaka, kako one neodgovorne ne bi bile izložene odlivu valute i jurišima na banke;
4. Prebacivanje neizbežnih gubitaka kartela na teret poreskih obveznika;
5. Ubeđivanje Kongresa da je svrha svega toga zaštita javnosti.

Tri godine nakon sastanka, 23. decembra 1913. godine, usvojen je Zakon o Federalnim rezervama (Federal Reserve Act). Zanimljivo… baš pred Božić, kada su ljudi na odmorima – skoro podjednako lukavo kao i okupljanje na ostrvu Džekil. Zakon o Federalnim rezervama je „omogućio uspostavljanje Banaka Federalnih Rezervi, obezbeđivanje elastične valute, obezbeđivanje sredstava za ponovni otkup menica, uspostavljanje efikasnijeg nadzora nad bankarstvom u Sjedinjenim Državama i druge svrhe”. Rađanje Federalnih rezervi stvorilo je finansijski sistem zasnovan na bankarstvu sa delimičnim rezervama.

Osnivanje Federalnih rezervi nije odmah značilo i stvaranje fiat monetarnog sistema kakav imamo danas. Iako je centralna banka uspešno uspostavljena, zakon je zahtevao da Federalne rezerve drže zlato u vrednosti od 40% od ukupnog iznosa izdatih dolara. Pojedinci i preduzeća su i dalje imali mogućnost da zamene dolare za zlato po fiksnoj ceni od 20.67 dolara. Međutim, njihovo formiranje bilo je epohalno za vladajuću klasu bankara i političara koji su preuzeli kontrolu nad monetarnim sistemom. Federalne rezerve su od tada imale monopol na izdavanje novca.

Štamparija novca, mehanizam koji utvrđuje „Fiat-pećinu”, bila je stvorena.

Uspostavljanje Federalnih rezervi dalo je vladajućoj klasi monopol na stvaranje novca, omogućavajući im da povećavaju njegovu ponudu u sopstvenu korist. Kroz osnivanje FED-a, inflacija je postala utkana u sam monetarni sistem – sa stalnim kratkoročnim oscilacijama, ali dugoročnim trendom rasta količine novca u opticaju. Kako se novčana masa vremenom širila, ušteđevina običnih ljudi je bivala uništena, jer je njihovo parče „novčane pite” postajalo sve manje, dok su se bogatili oni koji su mogli da usmere izdavanje novog novca u svoju korist. Povećanje količine novca bez odgovarajućeg povećanja proizvodnje dobara i usluga rezultira višim cenama. Srećom, u to vreme pojedinci i preduzeća su još uvek mogli da čuvaju svoje bogatstvo u zlatu kako bi se zaštitili od sve većeg broja dolara, ali to će se ubrzo promeniti.

Kao što je ranije napomenuto, u trenucima ekonomskih previranja dolazilo je do juriša na banke. Ljudi su hrlili u banke sa svojim papirnim novcem, želeći da ga zamene za zlato. Velika depresija nije bila izuzetak; zlato je nekontrolisano napuštalo bankarski sistem.

Kao odgovor na odliv zlata iz banaka, 5. aprila 1933. godine, predsednik Frenklin D. Ruzvelt izdao je Izvršnu naredbu 6102 (Executive Order 6102).

„Sva lica su dužna da do 1. maja 1933. godine ili pre tog datuma bilo kojoj banci članici Federalnih rezervi, njenoj filijali ili agenciji predaju sav zlatni kovani novac, zlatne poluge i zlatne sertifikate koje poseduju.”

Ukoliko bi kod nekoga bilo pronađeno zlato u posedu, kazna je iznosila 10.000 dolara ili deset godina zatvora ili i jedno i drugo.

Izvršna naredba 6102 ukinula je pravo naroda da poseduje pravi novac – zlato. Da bi izbegli zatvorsku kaznu, ljudi su morali da predaju svoje zlato državi po zvaničnom kursu od 20.67 dolara po unci. Više nije postojao način na koji bi pojedinci mogli da se zaštite od obezvređivanja valute uzrokovanog bankarstvom sa delimičnim rezervama.

Sledeće godine, Sjedinjene Države su donele Zakon o zlatnim rezervama iz 1934. godine (Gold Reserve Act of 1934), kojim je dolar devalviran tako što je cena zlata podignuta sa 20.67 na 35 dolara po unci.

Da budemo potpuno jasni: država je ljudima silom oduzela pravo da štede u „čvrstom” novcu, a zatim je već sledeće godine obezvredila njihovu papirnu ušteđevinu.

Određivanjem nove cene zlata, država je dobila mogućnost da stvori više dolara, čime je dodatno povećala novčanu masu. Ovaj čin američke vlade nije se razlikovao od postupaka rimskih careva koji su kovanjem novčića od zlata i srebra pomešanih sa manje vrednim metalima poput bakra - stvarali više novca za sebe.

Nakon Drugog svetskog rata, lideri razvijenih nacija sastali su se u Breton Vudsu u Nju Hempširu 1944. godine, kako bi stvorili novi međunarodni finansijski sistem. Bretonvudski sistem bio je strukturiran sa američkim dolarom u središtu. Pre i tokom Drugog svetskog rata, mnoge zemlje su slale svoje zlato u SAD kako bi ga zaštitile od sukoba u Evropi. Pošto su SAD posedovale zlato, američki dolar je bio direktno vezan za zlato po ceni od 35 dolara po unci, a sve ostale fiat valute bile su vezane za dolar.

Bretonvudski sistem je funkcionisao neko vreme, sve dok evropske nacije nisu poželele da vrate svoje zlato (repatrijacija). Francuska je posebno bila zabrinuta zbog američke potrošnje tokom 1960-ih, uglavnom zbog Vijetnamskog rata i programa „Veliko društvo” (Great Society Plan). Američki dug je naglo skočio i pojavile su se sumnje da SAD poseduju dovoljno zlatnih rezervi da pokriju toliku potrošnju.

Nakon što je američki blef razotkriven, 15. avgusta 1971. godine, predsednik Nikson je odlučio da „zatvori zlatni prozor”, što je značilo da je zemljama koje su deponovale zlato u SAD u okviru Bretonvudskog monetarnog sistema njihovo zlato zapravo ukradeno. Predsednik Nikson je za svoju odluku o „privremenoj obustavi konvertibilnosti dolara u zlato” okrivio „međunarodne valutne spekulante”. Međutim, onima koji su obraćali pažnju bilo je jasno da je ovo bio bankrot SAD u pogledu obaveza iz Bretonvudskog sistema. Zbog masovnih planova potrošnje u koje su se SAD upustile, stvoreno je daleko više dolara nego što je bilo zlata u rezervama.

§Zarobljenici monetarnog sistema

Odluka Niksonove administracije da „privremeno” prekine vezu dolara sa zlatom uvela nas je u fiat monetarni sistem koji danas postoji na globalnom nivou.

Svaki naredni korak od osnivanja Federalnih rezervi zapravo je vodio našem civilizacijskom nazadovanju. Uprkos naporima naših predaka da bogatstvo čuvaju u što „čvršćem” novcu, kroz partnerstvo korumpiranih političara i bankara, primorani smo da koristimo fiat novac pod pretnjom državnog nasilja.

Fiat novac je bio pravi blagoslov za vladajuću klasu. Državni monopol na novac dao im je odrešene ruke da manipulišu novčanom masom kako bi se obogatili na naš račun.

Kroz proces devalvacije fiat valuta, „Fiat-tamničari” nas drže kao zarobljenike u „Fiat-pećini”. Fiat novac ne uspeva da ispuni funkciju efikasnog čuvara vrednosti – što je jedna od ključnih uloga novca – upravo zbog neprestanog štampanja sve veće količine novca. Kao što je prikazano na grafikonu ispod, od osnivanja Federalnih rezervi, kupovna moć dolara opala je za 99%.

Vladajuća klasa nastavlja da isisava bogatstvo štediša, finansijski nas slabeći i stvarajući društveni očaj i beznađe. Ne uspevajući da razumemo da smo zatvorenici monetarnog sistema, postajemo gnevni na političke senke na zidu.

Oni koji imaju sreće da im zarada raste brže od stope inflacije mogu stvoriti ušteđevinu; međutim, ta ušteđevina mora biti uložena u rizičnu imovinu kao što su akcije, obveznice ili nekretnine u nadi da će se bogatstvo sačuvati. Naravno, uz ove investicije idu i rizici, a finansijske krize se dešavaju sve češće i sve silovitije.

Kada se te finansijske krize pojave, mnogi ljudi paniče i prodaju svoju imovinu ispod cene, gubeći bogatstvo. Pored toga, ove krize na kraju bivaju korisne za vladajuću klasu, jer se uvek štampa još više novca koji se „baca” na problem. Suočen sa oporezivanjem i štampanjem novca, običan čovek iz svake krize izlazi sve siromašniji, dok vladajuća klasa akumulira sve veće bogatstvo.

Kroz neprestano obezvređivanje novca i transfer bogatstva, vremenom, „Fiat-tamničari” nastavljaju da uvećavaju svoju moć, dok zatvorenici postaju još više finansijski okovani.

§Finansijske krize: transfer bogatstva u ruke “Fiat-tamničara”

Hajde da bacimo pogled na Veliku finansijsku krizu iz 2008. godine kao primer.

Kao odgovor na „Dot Com” balon 2001. godine, Federalne rezerve su spustile referentnu kamatnu stopu (Fed Funds rate) sa 6% u 2001. na 1% do 2003. godine. Usled veštački niskih stopa koje je postavio FED, potražnja za nekretninama je naglo porasla pošto su svi želeli da se zadužuju po ovim istorijski niskim stopama. Jeftini krediti i labavi standardi pozajmljivanja doveli su do rekordne potražnje za nekretninama, posebno u domenu subprime kreditiranja. Ovi visokorizični hipotekarni krediti pakovani su u rizične proizvode Vol strita. Kada su kamatne stope počele da rastu, cene nekretnina su krenule prema dole, a mnogi ljudi su imali promenljive kamatne stope. Dakle, cene su padale dok su rate na kredite rasle. Na kraju je jedan subprime zajmodavac bankrotirao, a za njim su ubrzo usledili i mnogi drugi.

Kada je balon konačno pukao, Vol strit ste spasili (bail out) vi – poreski obveznici. Ali nisu ih spasili samo porezi. Pored potrošnje, Federalne rezerve su uvele tzv. kvantitativno popuštanje (Quantitative Easing - QE), što je otmen izraz za štampanje novca. Kroz QE, FED (ili bilo koja centralna banka) stvara novac ni iz čega i kupuje dug vlade SAD od “primarnih dilerskih banaka”, kao što je JP Morgan, kako bi kamatne stope održao veštački niskim – u ovom slučaju na 0%.

Dublja analiza monetarne politike kao što je QE prevazilazi okvire ovog članka; međutim, važno je razumeti da su Federalne rezerve, veštačkim spuštanjem kamatnih stopa, stvorile balon u vrednosti imovine nakon Velike finansijske krize. To je jednostavno zato što se vrednost imovine obračunava na osnovu kamatnih stopa, poznatih i kao diskontnih stopa, a veštačko snižavanje tih stopa će veštački podići vrednost imovine. Tako su cene imovine rasle po bržoj stopi nakon finansijske krize 2008. godine što je u odnosu na realnu ekonomiju, koja je u to vreme prilično stagnirala, nesrazmerno povećalo bogatstvo vlasnika imovine.

Na kraju, spasavanje banaka 2008. godine i neprestano sprovođenje politike kvantitativnog popuštanja nakon Velike finansijske krize predstavljali su transfer bogatstva od poreskih obveznika i šire srednje i niže klase (koji ne poseduju mnogo imovine) ka bankarima, političarima i vlasnicima kapitala. Ove politike su obezvredile dolar i produbile jaz u bogatstvu.

Ponovo, 2020. godine sa pojavom COVID-19 virusa, vlada SAD i Federalne rezerve naštampale su preko 6 triliona dolara, što je povećanje novčane mase od 40%. Prema pisanju časopisa Forbs: „Broj milijardera na 35. Forbsovoj godišnjoj listi najbogatijih ljudi na svetu eksplodirao je na neviđenih 2.755 — što je za 660 više nego pre godinu dana. Zajedno, oni vrede 13.1 triliona dolara, što je skok u odnosu na listu iz 2020. godine koja je “vredela” 8 triliona dolara.”

Iako svaki čitalac ima različit nivo stručnosti u poznavanju finansijskih tržišta, suština je sledeća: monetarni sistem kakav danas postoji favorizuje one koji ga kontrolišu.

§Senke na zidu: dvopartijski sistem

Mnogi ljudi su bili frustrirani spasavanjem Vol strita 2008. godine, naročito „levo orijentisani” pokret “Okupirajte Vol strit” (Occupy Wall Street), i to s punim pravom. Međutim, većina nas je obmanuta mišljenjem da su problemi sa kojima se suočavamo, poput finansijskih kriza, krivica određene političke partije. Uprkos glasanjima na izborima tokom godina, „tamničari” nastavljaju da uvećavaju svoje bogatstvo. Prema podacima CNBC-a, „najbogatijih 1% posedovalo je rekordnih 32.3% nacionalnog bogatstva krajem 2021. godine”.

Da iskoristimo našu raniju analogiju: dvopartijski politički sistem je na mnogo načina samo iluzija – senke na zidu pećine.

Izvor - Moj prijatelj, Dejvid.

Istina je da je monetarni sistem korumpiran. „Fiat-tamničari” nastavljaju da pljačkaju našu ušteđevinu kroz inflaciju i oporezivanje, dok nam istovremeno govore da su za to krivi zatvorenici pored nas. Sistem ide u korist onih koji kontrolišu novac i onih koji su najbliži mestu njegovog stvaranja. Nemoralni fiat monetarni sistem, zasnovan na obezvređivanju valute, pitanje je koje prevazilazi stranačke podele. Protivno ljudskoj prirodi, “Fiat-tamničari” su nam nametnuli novac koji nije oskudan – naprotiv, daleko od toga.

Iako se određene promene mogu sprovesti kroz politički sistem, on je uglavnom samo fasada. „Fiat-tamničari” žele da nam kroz politički sistem odvuku pažnju. Sve dok oni kontrolišu novac, kontrolisaće i nas.

Možda će vas iznenaditi saznanje da su centralne banke, poput Federalnih rezervi, zapravo komunistički entiteti. U “Komunističkom manifestu”, Karl Marks i Fridrih Engels navode „petu tačku” komunizma: „centralizacija kredita u rukama države, preko nacionalne banke sa državnim kapitalom i ekskluzivnim monopolom”.

U samom centru onoga što bi trebalo da bude „kapitalistička zemlja”, nalazi se komunistička institucija – centralna banka. Ne postoji način da se prevaziđu obmana i korupcija „Fiat-pećine” bez popravljanja monetarnog sistema.

Čak nas je i jedan od Očeva osnivača, Tomas Džeferson, upozorio na monetarnu obmanu u našem današnjem sistemu:

Ako američki narod ikada dozvoli privatnim bankama da kontrolišu izdavanje njihove valute, prvo putem inflacije, a potom i deflacije, banke i korporacije koje će niknuti oko njih lišiće narod svake imovine, sve dok se njihova deca ne probude kao beskućnici na kontinentu koji su njihovi očevi osvojili… Verujem da su bankarske institucije opasnije po naše slobode od stajaćih vojski… Moć izdavanja novca treba oduzeti bankama i vratiti je narodu, kome ona s pravom i pripada.

Za kraj, korupcija novca finansirala je korupciju svega ostalog. „Fiat-tamničari” nas drže okovane putem inflacije i primoravaju nas da ostanemo fokusirani na senke na zidu.

Izvor - Moj prijatelj, Dejvid.

Ipak, u daljini sija jarka svetlost. Vidite li izlaz iz pećine?

U dosadašnjem delu teksta smo detaljno opisali razvoj fiat monetarnog sistema koji smo opisali kao konstrukciju “Fiat-pećine”. Razmotrili smo kako “Fiat-pećina” pogoduje „Fiat-tamničarima” — vladi i centralnim bankarima — kroz obezvređivanje novca, dok smo mi lažno obmanuti i fokusirani na politički sistem. Međutim, objasnili smo i da se bez oslobađanja okova fiat novca nikada nećemo izvući iz “Fiat-pećine”.

Prešli smo dugačak put na našem dosadašnjem putovanju. Na početku smo objasnili Platonovu Alegoriju pećine i kako se ona može iskoristiti za definisanje monetarnih sistema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Zatim smo pokrili istoriju novca, svojstva „zdravog” novca (sound money), fiat finansijski sistem i uveli pojam “Fiat-pećine”.

Kroz ovo proučavanje novca iz prošlosti, shvatili smo da je ljudima potreban novac koji će sačuvati njihovo bogatstvo kroz vreme (tj. za generacije koje dolaze) i kroz prostor (tj. da se može slati bez poteškoća). Uprkos naporima ljudi da svoju štednju čuvaju u što „čvršćem” novcu, naučili smo da je naš trenutni fiat monetarni sistem zasnovan na pljački i obmani.

Kako bismo zaključili ovaj serijal, govorićemo o novom monetarnom sistemu u nastajanju — Bitkoinu. Kao što ćemo detaljno objasniti, Bitkoin nas oslobađa od obezvređivanja valute koje nas drži kao zarobljenike u “Fiat-pećini”. Ova nova tehnologija “zdravog” novca najaviće sledeći period ljudskog procvata, jer će ljudi biti oslobođeni svojih okova, slobodni da izađu iz “Fiat-pećine”.

§Satoši Nakamoto: naš vodič prema svetlosti

Satoši Nakamoto, pseudonimni tvorac Bitkoina, objavio je Bitcoin Whitepaper 31. oktobra 2008. godine na mejling listi posvećenoj kriptografiji.

Bitkoin je imao skromne početke. U početku je budio interesovanje samo u zabačenim delovima interneta, poput sajferpankova i libertarijanaca. Međutim, više od decenije nakon objavljivanja „Whitepaper-a”, Bitkoin je očarao milione ljudi širom sveta.

Satošijeva motivacija za stvaranje Bitkoina proistekla je prvenstveno iz opasnosti i korupcije fiat monetarnog sistema. Prepoznao je da centralne banke i vlade iznova izneveravaju naše poverenje obezvređivanjem valute u sopstvenu korist, a na našu štetu. Na kraju krajeva, „Whitepaper“ je objavljen 2008. godine, u jeku Velike finansijske krize.

Bitkoin mreža je puštena u rad 3. januara 2009. godine. U kodu „Genesis” bloka – prvog bloka u Bitkoin blokčejnu – bio je utisnut sledeći tekst:

„The Times 03/Jan/2009 Chancellor on brink of second bailout for banks.”

Utiskivanjem tog naslova iz londonskog Tajmsa, Satoši je jasno izrazio svoju nameru prilikom stvaranja Bitkoina. Naime, želeo je da pruži alternativu fiat finansijskom sistemu. Pošto je i sam bio zatvorenik „Fiat-pećine”, Satoši je razumeo da je korupcija novca od strane država i banaka kriva za mnoge naše društvene nedaće.

„Ključni problem sa konvencionalnom valutom je svo poverenje koje je neophodno da bi ona funkcionisala. Centralnoj banci se mora verovati da neće obezvrediti valutu, ali istorija fiat valuta je puna kršenja tog poverenja. Bankama se mora verovati da će čuvati naš novac i prenositi ga elektronski, ali one ga pozajmljuju u talasima kreditnih balona sa jedva delićem u rezervi. Moramo im poveriti svoju privatnost, verovati im da neće dozvoliti kradljivcima identiteta da isprazne naše račune. Njihovi ogromni operativni troškovi čine mikroplaćanja nemogućim.” – Satoši Nakamoto

Izumom Bitkoina, Satoši nas je oslobodio okova “Fiat-pećine”. Konstruisao je alternativu našem modernom monetarnom sistemu zasnovanom na krađi. Oni koji su skeptični prema lažnoj stvarnosti — senkama na zidu — vide svetlost Bitkoina i biraju da je prate ka izlazu iz pećine. Sijajući snažno u daljini, Bitkoin razotkriva obmanu “Fiat-pećine” i osvetljava istinu o monetarnom sistemu.

§Monetarna istina

Kroz ovaj serijal smo detaljno ispratili istoriju novca, koja pokazuje da je zlato odnelo prevagu nad ostalim oblicima novca zahvaljujući svojoj oskudnosti i drugim monetarnim svojstvima. Novac je biralo slobodno tržište, a ne birokrate i političari svojim dekretima. Međutim, danas imamo fiat novac koji kontrolišu „Fiat-tamničari”. Oni manipulišu kamatnim stopama i novčanom masom u sopstvenu korist, nazivajući to „monetarnom politikom”.

Federalne rezerve i druge centralne banke manipulisale su kamatnim stopama držeći ih veštački niskim, naročito nakon Velike finansijske krize. Kao što smo ranije napomenuli, nekonvencionalne monetarne politike, poput kvantitativnog popuštanja (QE), oborile su kamatne stope i naduvale cene imovine. Pored toga što su cene imovine rasle nesrazmerno u odnosu na realnu ekonomiju, ekspanzija novčane mase je njih učinila bogatima, a nas zadržala kao zatvorenike. Suština je u tome da pravila, odnosno „monetarnu politiku”, menjaju “Fiat tamničari” i to uvek u svoju korist.

Bitkoin je digitalna, distribuirana i decentralizovana mreža. To je mreža računara koji komuniciraju jedni sa drugima, bez ijedne strane koja vrši kontrolu. To je peer-to-peer monetarna mreža za čije funkcionisanje nije potrebno poverenje u centralne banke ili vlade. To je monetarna mreža zasnovana na razmeni vrednosti za vrednost (value-for-value), koja počiva na koordinaciji, a ne na prisili.

Umesto pravila koja samovoljno uspostavljaju i menjaju „Fiat-tamničari”, monetarna politika Bitkoina je utkana u sam kod. Radi se o otvorenom kodu (open-source), što znači da svako može da ga analizira i vidi pravila i okvir po kojem Bitkoin funkcioniše. Ova pravila „Fiat-tamničari” ne mogu eksploatisati.

Ta pravila su uspostavljena onog trenutka kada je Bitkoin pušten u rad 2009. godine. Najvažnije pravilo od svih je fiksno ograničena ponuda: nikada neće postojati više od 21 milion bitkoina.

Kako je to moguće? Jednostavno, tako je zapisano u kodu. Raspored izdavanja bitkoina prati četvorogodišnji ciklus. Svake četiri godine, količina novih bitkoina koji se puštaju u opticaj smanjuje se za polovinu. Ovaj unapred utvrđeni raspored nastaviće se sve do 2140. godine, kada će biti izrudaren poslednji bitkoin. U trenutku pisanja ovog teksta, novembra 2022. godine, izrudareno je približno 19 miliona bitkoina.

Za razliku od fiat novca, koji ima promenljivu i „normalnu” stopu inflacije usled politike „Fiat-tamničara” da neprestano povećavaju novčanu masu, stopa inflacije Bitkoina opada i na kraju će iznositi 0%.

„Bitkoin je prvi digitalni sistem koji nameće oskudnost bez ikakvih posrednika i on je prva imovina poznata čovečanstvu čija je nepromenljiva ponuda i raspored izdavanja u potpunosti poznat unapred.” – Jan Pricker, Inventing Bitcoin.

Bitkoin je monetarna istina zato što je apsolutno oskudan. Pravila sistema su fiksna i ne zavise od hirova „Fiat-tamničara”. 21 milion bitkoina zauvek. Bitkoin je takođe monetarna istina jer je otporan na cenzuru. Svaka transakcija je izraz vrednosti i istine.

Kako počinjemo da cenimo istinu Bitkoina, shvatamo da je fiat novac, zapravo, obmana. Budući da je fiat monetarna politika stalno promenljiva i lako podložna korupciji, u njoj ne postoji objektivna istina.

§Oslobađanje iz “Fiat-pećine”

Kako se suočavamo sa obmanom fiat novca i istinom o Bitkoinu, postajemo radoznali da saznamo više. Informacije predstavljene u ovom serijalu mogu u početku biti zaslepljujuće i zbunjujuće, slično vatri u pećini kada se zatvorenik tek oslobodi okova; ipak, nastavite da pratite svetlost.

Izvor - Moj prijatelj, Dejvid.

Bitkoin je oslobođenje od “Fiat-pećine”. 21 milion zauvek. Bitkoin je najčvršći novac ikada stvoren, čvršći od zlata i, naravno, od fiata. Zahvaljujući oskudnosti Bitkoina, možemo početi da čuvamo i uvećavamo svoju štednju. Ne postoje „Tamničari” koji mogu manipulisati novčanom masom. Opadajuća stopa izdavanja bitkoina, uparena sa sve većim usvajanjem, omogućava dugoročno stvaranje bogatstva. Bitkoin nas, kao novac koji je imun na obezvređivanje, emancipuje.

Još više ohrabruje to što Bitkoin ne diskriminiše. Na kraju krajeva, svi smo mi nekada bili zatvorenici fiat monetarnog sistema; zar nismo svi isti? Bitkoin je inkluzivna monetarna mreža. Nisu potrebne provere kreditne sposobnosti, KYC („Upoznaj svog klijenta”) procedure, niti mere za sprečavanja pranja novca da bi se napravio Bitkoin novčanik. Svako može početi da menja svoj fiat novac za Bitkoin.

Bitkoin ne samo da pruža imovinska prava za svih 8 milijardi ljudi, već je i otporan na cenzuru. Dok počinjemo da skidamo okove “Fiat-pećine” i štedimo u Bitkoinu, ne možemo ponovo biti zarobljeni i utamničeni. Slično fizičkom gotovom novcu, u Bitkoin transakciji nema posrednika. Međutim, Bitkoin nije fizički keš. On je bolji. Može se poslati širom sveta, trenutno i bez ičije dozvole. To je prava sloboda. Nije potrebna ničija dozvola.

Bitkoin ozbiljno pretenduje da postane sledeći pojavni oblik „zdravog” novca (sound money). Prateći stope zlata, Bitkoin je digitalni zdravi novac koji pojedincima omogućava uspostavljanje finansijskog suvereniteta.

§Neprijateljstvo pećine

Baš kao i oslobođeni zatvorenik u Alegoriji o pećini, onog trenutka kada i sami izađemo iz “Fiat-pećine” i iskusimo monetarnu istinu i osnaživanje koje donosi Bitkoin, osećamo snažnu potrebu da to podelimo sa drugima. To je uzbudljiv trenutak.

Znali smo da nešto duboko nije u redu sa svetom ali nam nikada nije bilo sasvim jasno šta je to zapravo. Kroz proučavanje monetarne istorije, otkrilo nam se da je fiat novac koren mnogih društvenih nedaća i ljudske patnje.

Nakon našeg otkrića, ponovo ulazimo u pećinu. Želimo da oslobodimo one koje volimo. Želimo da ih informišemo o onome što smo naučili – da je monetarni sistem korumpiran i da nas drži kao zarobljenike kroz obezvređivanje valute.

Želimo da im kažemo: „Ne verujte senkama na zidu! Nisu drugi zatvorenici krivi! “Fiat-pećina” je stvorila lažnu stvarnost kroz distorziju novca. “Fiat-tamničari” su manipulisali vašim emocijama kroz manipulaciju novcem. Oni korumpiraju monetarni sistem u svoju korist, a na vašu štetu. Vi ste zatvorenici!”

Ali, baš kao što je opisano u Alegoriji, nailazimo na skepticizam, osudu, pa čak i neprijateljstvo.„To je Ponzi šema!” „To je gubljenje energije!” „To će isušiti okeane!” „Bitkoin je za kriminalce!”

Naše uzbuđenje se pretvara u razočaranje; shvatamo da je većina ljudi uljuljkana u svojoj stvarnosti. Nisu spremni da se suoče sa istinom. Nisu voljni da dovedu u pitanje stvarnost koja je stvorena za njih.

Ipak, ako uspemo da skinemo okove makar jednom zatvoreniku, opet je bilo vredno truda.

Izvor - Moj prijatelj, Dejvid.

§Popravite novac, popravićete svet

Da bismo zaključili ovaj serijal, želeo bih da podelim rezime i završne misli.

Izgradnja “Fiat-pećine” započela je osnivanjem Federalnih rezervi 1913. godine, a utvrđena je, najznačajnije, 1971. godine, kada su SAD ukinule vezu dolara sa zlatom. U ovom fiat monetarnom sistemu, „Fiat-tamničari” obezvređuju valutu, pljačkajući nas, zatvorenike. Pažnju nam odvlače senke na zidu pećine, poput dvopartijskog sistema i drugih podela. Neki zatvorenici su uspeli da pobegnu tokom godina, ali smo uglavnom dozvoljavali da ovi akti krađe i obmane prođu neprimećeno.

Dozvolili smo zlonamernim, obmanjujućim i nasilnim „Fiat-tamničarima” da nam nametnu papirni novac svojim dekretima. Nasuprot kolektivnim naporima čovečanstva da identifikuje najčvršći novac za čuvanje svoje životne ušteđevine, tamničari su propisali papirni novac koji nema pokriće ni u čemu osim u njihovoj obmani i nasilju.

Postali smo zatvorenici “Fiat-pećine”

Do 2009. godine nije postojalo pravo rešenje za bekstvo iz tamnice fiat novca; međutim, izumom Bitkoina dobili smo način da se zaštitimo od pljačke „Tamničara”. Možemo izabrati da svoju životnu ušteđevinu čuvamo u čvrstom novcu koji se ne može obezvrediti, cenzurisati niti konfiskovati.

Možemo postati suvereni pojedinci, finansijski slobodni, kroz apolitičan, neutralan i čvrst novac koji od nas ne zahteva da verujemo ljudima koji se iznova pokazuju nedostojnim našeg poverenja. Bitkoin nas izvodi iz “Fiat-pećine”, lažne stvarnosti zasnovane na mržnji i krađi.

Čvrsto verujem da je koren mnogih problema sa kojima se zajednički suočavamo, kao braća i sestre širom sveta, upravo fiat novac. Obnova zdravog novca, onog kojim se ne može manipulisati i koji je apsolutno oskudan, omogućiće nam da ponovo procvetamo.

Popravite novac, popravićete svet.

Hvala vam na čitanju. Mnogo ljubavi.